Antifriz: sve što treba da znate

Na pitanja i nedoumice u vezi antifriza i rashladne tečnosti odgovara naš stručni saradnik, dr Stevan Dimitrijević u tesktu koji sledi.

Kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), tokom rada motora dolazi do sagorevanja smeše unutar cilindra što za posledicu ima oslobađanje velike količine toplote koja se prenosi prvenstveno na zidove cilindara, a zatim i na ceo motor.
Kada sila trenja postaje veća od snage samog motora, motor automatski prestaje sa radom zbog velikih oštećenja koje je pretrpeo. Da do toga ne bi došlo, motor mora konstantno da se hladi tokom rada.

Hlađenje SUS motora

Kod velikog broja automobila postoji sistem za hlađenje pomoću rashladne tečnosti, odnosno antifriza, jer efikasno uklanja višak toplote iz mehanizama i svih pojedinačnih delova konstrukcije motora, doprinosi bržem postizanju radne temperature prilikom pokretanja, a i sam rad motora je mnogo tiši u odnosu na motore sa vazdušnim hlađenjem.
U sistem za hlađenje ulaze vodena pumpa koja uzrokuje strujanje rashladne tečnosti, zatim ventilator, hladnjak i termostat. Rashladna tečnost konstantno kruži od motora do hladnjaka i nazad.
Iako je njena osnovna uloga da snizi tačku smrzavanja tečnosti i tako spreči oštećenje motora, rashladna tečnost ima i druge značajne karakteristike:

• Povećava tačku ključanja vode,
• Sprečava stvaranje kamenca,
• Ima antikorozivna dejstva,
• Sprečava taloženje i penušanje,
• Podmazuje delove motora.

Zbog svega toga, neophodno je da tokom cele godine u rashladnom sistemu svog vozila imate odgovarajuću količinu rashladne tečnosti.

Razlika između rashladne tečnosti i antifriza

Rashladna tečnost i antifriz su slični, ali ne i isti. Antifriz je koncentrovana tečnost na bazi glikola koja se pre upotrebe mora razblažiti vodom — tek tada postaje rashladna tečnost. U prodaji se može naći i prethodno pomešana rashladna tečnost, rastvor antifriza i vode gotov za upotrebu.

Sastav antifriza

Osnovnu strukturu antifriza čine:
Bazni fluid: mono-etilen glikol (MEG), ređe propilen glikol ili glicerin,
Aditivi: inhibitor korozije, kavitacije i taloženja, antipenušavac, stabilizator i pufer.
Osnovna razlika između MEG-a i glicerina je u tome što MEG omogućava antifrizu stabilniju tačku mržnjenja. Čist MEG dovodi do korozije crnih i obojenih metala, pa su iz tog razloga aditivi inhibitora korozije obavezni sastojci antifriza. Aditiva ima nekih 5%, te uz maksimalno 5% vode, može se reći da oko 90% koncentrata antifriza zapravo čini etilen glikol, odnosno MEG kao najčešći.
Treba biti oprezan jer je mono-etilen glikol otrovan. Glicerin i propilen glikol su ekološki prihvatljiviji, te se zato u poslednje vreme koriste češće nego što je to ranije bio slučaj.

Standardi kvaliteta

Da bi se smatrao kvalitetnim, antifriz mora da zadovolji zahteve kvaliteta definisane:
Tradicionalni antifrizi (Inorganic Acid Technology - IAT), sa neorganskim inhibitorima. 
Imaju radni vek od 2 godine, ili pređenih 60,000 km, dok one koje sadrže i silikate (obično G11 antifrizi), mogu da traju i 3 godine, iliti do 100,000 pređenih kilometara. Obično ispunjavaju BS 6580:1992 i slične standarde i namenjeni su nešto starijim automobilima.
Organski antifrizi (Organic Acid Technology - OAT) — tehnologija bazirana na organskim kiselinama, uglavnom njihovim solima, karboksilatima. Osim “čistih” OAT-a, u ovu grupu spadaju i:
-Hibridni antifrizi (Hybrid Organic Acid Technology - HOAT), koje čine kombinaciju OAT-a i neorganskih aditiva, i
-Lobrid antifrizi (Si-OAT) sa OAT osnovom sa dodatkom veoma male koncentracije mineralnih aditiva (manje od 10%).
OAT-i su zaista brojni i jedino što treba znati je da ne treba mešati one koji sadrže silikate (HOAT i Si-OAT) sa onima koji ih ne sadrže. Po pravilu traju 5 godina (često je zahtev 4 godine, usklađen sa “velikim servisom”), a Si-OAT-i se vode čak i kao “fill-for-life” (što u praksi znači 6 do 8 godina).
“Silicate-free” (bez silikata) OAT-i obično se nazivaju “G12” antifrizi, jer ispunjavaju VW TL 774-D (G12) ili neki od novijih (G12+, 774-F) standarda. Kako “običnih” G12 više nema (ne proizvode se), obično su to G12/G12+ (VW TL 774-D/F).

Šta nam govori boja antifriza?

U osnovi, antifriz je bezbojan, ali se boje naknadno dodaju po želji proizvođača, koji se u slučaju tradicionalnih antifriza najčešće odlučuju za nijanse od zelene do plave, dok su organski antifrizi najčešće od intenzivne ružičaste do narandžaste boje.

Međutim, iako je boja antifriza standardizovana, ne postoji izričit zahtev kojim se određuje. Sa druge strane, mnogi antifrizi su „univerzalni”, odnosno pokrivaju više standarda, pa je bolje ne orijentisati se prema boji.

Da li smeju da se mešaju različiti tipovi antifriza? 

U teoriji da, ali u praksi je bolje ne mešati ih. Postoje tablice kompatibilnosti, ali one osim što su komplikovane, nisu univerzalne već često važe za samo jednog proizvođača.
Preporuka je poštovanje „hijerarhije odozgo”, pa će tako G13 ići u G12++ pre nego obratno. Ipak, treba imati na umu da to kvari kvalitet novijeg antifriza, a ne poboljšava kvalitet starijeg (lošijeg) u koji ste dosipali bolji, odnosno noviji.
S obzirom na to da se na boje ne može osloniti, a hemijske analize su jako skupe, prosečan vozač ne može pouzdano da sazna koji su antifrizi kompatibilni. Stoga je najbolje doliti isti antifriz koji već jeste u sistemu, ili ga u potpunosti promeniti, a ni ispiranje rashladnog sistema ne može biti na odmet.
U hitnim situacijama, i manja količina destilovane ili demineralizovane vode može da pomogne. U slučaju kada su potrebne veće količine, najbolja opcija je da, sami ili u servisu, otklonite uzrok, jer može doći do „prokuvavanja” motora ili gubljenja još veće količine rashladne tečnosti.

Da li koncentrovani antifriz bolje štiti od mešavine? 

Zabluda je da više koncentracije od oko 70% bolje štite jer tačka mržnjenja ide ka višim temperaturama. Pored toga, niske koncentracije antifirza ne štite dovoljno od korozije jer nemaju dovoljno inhibitora korozije, a isto tako ni koncentrovani antifriz (i pored visoke koncentracije istih) nije idealan jer mu je sama osnova korozivna.
Dodatno, koncentrovani antifriz je viskozniji i lošije prenosi toplotu i ima znatno niži toplotni kapacitet, čak i u odnosu na svoje vodene rastvore. Naravno neće uzrokovati veće kvarove u kratkom periodu, ali nikako ne koristiti koncentrovani antifriz u vozilu!

Može li se koristiti voda umesto rashladne tečnosti? 

S obzirom na to da je cilj sprečavanje smrzavanja tokom zime, voda se ne može koristiti kao rashladna tečnost jer se ledi na 0 stepeni Celzijusa. To može da dovede do pucanja bloka i glave motora, a sa druge strane, leti bi zbog visokih temperatura prosto isparila.
Pored toga, voda dovodi do korozije metalnih delova sistema i stvaranja kamenca, što može usporiti protok tečnosti kroz sistem i izazvati oštećenja.

Potrebna razmera antifriza i vode 

Da bi se dobila rashladna tečnost, potrebno je u antifriz dodati destilovanu ili demineralizovanu vodu, najčešće u odnosu 50:50 ili 60:40 u korist antifriza. Moderni antifrizi bazirani na etilen-glikolu imaju osobinu da im rastvori koncentracije od 50% imaju tačku kristalizacije između −35 i −40 °C, tako da se kao takvi najčešće i koriste.
Uobičajeno se koriste 40–60-postotni rastvori koncentrovanih antifriza (upotrebljivi u granicama između −28° C i −50° C). Krajnje granice korišćenja su koncentracije od 30% (u toplijim krajevima jer pružaju zaštitu do samo −18° C, a i niže koncentracije ne štite od korozije) i 70-postotni koji su upotrebljivi do oko −65° C.
Dakle, u kojoj ćete razmeri mešati antifriz i vodu najviše zavisi upravo od vremenskih prilika. Samo pazite da antifriz ne razblažite previše, jer će to značajno podići tačku mržnjenja, a neće ni štititi od korozije. Najbolji savet je da se orijentišete prema uputstvu sa pakovanja, jer svaki proizvođač najbolje poznaje svoj proizvod.

Da li antifriz sme da se razblažuje vodom sa česme?

Mnogi stručnjaci će naglasiti da se antifriz nikako ne sme mešati sa običnom vodom sa česme, većina proizvođača naglašava da je to ipak moguće, ali pod određenim uslovima - voda bi trebalo da je odgovarajućeg kvaliteta i ne preterano tvrda. Omekšana voda, prirodna meka voda su dobri izbori, ali svakako da se demineralizovana ili destilovana voda nameću kao najbolji i najpraktičniji izbor.

Koliko su pouzdani merači antifriza?

Kao merni instrumenti, merači antifriza nisu posebno pouzdani, ali za namenu se mogu smatrati pouzdanim, tako da će za pravih −35 u većini slučajeva pokazati −30° C, što je samo dodatna sigurnost. Imajte na umu da je većina testera namenjena antifrizima na bazi monoetilen glikola, a ne propilen glikola ili glicerola (glicerina).
Temperatura mržnjenja, indirektno utvrđena, ne znači da je rashladna tečnost i dalje upotrebljiva! Ako niste dolivali vodu, u 99% slučajeva će tester pokazati da je antifriz upotrebljiv, odnosno da nema povećanu temperaturu mržnjenja. Ako ste već dolivali nepoznatu količinu vode, sa takvom tečnošću ne bi trebalo da čekate zimu.
Dokle god je u sistemu 45% MEG-a (50% gotovog proizvoda) tačka mržnjenja neće biti ugrožena.

Koliko je litara rashladne tečnosti potrebno za automobil?

Rashladna tečnost se doliva u kompenzacioni sud koji se nalazi u motornom prostoru vozila, gde su jasno označeni nivoi, odnosno minimun i maksimum. Količina tečnosti koja Vam je potrebna zavisi od modela automobila i kapaciteta hladnjaka, a da bi ste bili sigurni koliko je to litara, možete proveriti pomoću našeg Lub savetnika. 
Sve što treba je da unesete tražene podatke o vozilu i odaberete opciju Cooling system, koja će Vam osim količine tečnosti, dati i informacije o vrsti antifriza/rashladne tečnosti koja je preporučena za Vaše vozilo, kao i o intervalu zamene.

Kada treba zameniti antifriz?

Pre ili kasnije, aditivi se istroše i više nemaju zaštitnu funkciju, pre svega antikorozivno dejstvo. Čak i praktično nepotrošivi (Si-OAT) aditivi, ipak imaju neki realan rok trajanja i treba ih menjati bar kao i nesilikatne OAT-e (na pet godina).
Dakle, ultimativni kriterijum za zamenu antifriza je istrošenost aditiva.
No, istrošenost aditiva može utvrditi samo dobro opremljena laboratorija, što kod automobila, pa čak i teretnih vozila, košta više nego da se antifriz u potpunosti zameni, tako da je najbolje rashladne tečnosti menjati posle određenog broja pređenih kilometara ili određenog vremenskog perioda.
Verovatno je najpraktičnije antifriz menjati na velikom servisu (obično na 4 godine), naročito kod automobila kod kojih se istovremeno menja i „vodena” pumpa. To je obično na 120 do 240 hiljada km (ili 4 do 6 godina). Zato je najbolje čuvati servisnu knjižicu u kojoj će biti upisano kad je poslednja zamena izvršena, a onda će lako biti obaviti zamenu antifriza na dve, tri, četiri ili pet godina.

Naš savet je da se, ukoliko primetite bilo kakvu nepravilnost u radu automobila, obratite nekom od naših partnerskih servisa iz TotalEnergies Servisnog Koncepta.