Mnogi se antifriza sete tek kad temperature padnu ispod nule i dođe do prvih mrazeva. Ali, da li je to pravi trenutak da se zapitate da li je sa antifrizom u Vašem automobilu sve u redu? Na ovo i druga pitanja i nedoumice za vas odgovara naš stručni saradnik, dr Stevan Dimitrijević.
Kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), tokom rada motora dolazi do sagorevanja smeše unutar cilindra što za posledicu ima oslobađanje velike količine toplote koja se prenosi prvenstveno na zidove cilindara, a zatim i na ceo motor. Znamo da se tela na toploti šire, što znači da bi usled tolike toplote došlo do širenja metalnih delova motora, čime bi se povećala i sila trenja između cilindara i klipa.
Onda kada sila trenja postaje veća od snage samog motora, motor automatski prestaje sa radom zbog velikih oštećenja koje je pretrpeo. Da do toga ne bi došlo, motor mora konstantno da se hladi tokom rada.
Vozači se uglavnom zabrinu za antifriz kad temperature padnu ispod nule.
Hlađenje SUS motora
Kod velikog broja automobila postoji sistem za hlađenje pomoću rashladne tečnosti, odnosno antifriza, jer efikasno uklanja višak toplote iz mehanizama i svih pojedinačnih delova konstrukcije motora, doprinosi bržem postizanju radne temperature prilikom pokretanja, a i sam rad motora je mnogo tiši u odnosu na motore sa vazdušnim hlađenjem.
U sistem za hlađenje ulaze vodena pumpa koja uzrokuje strujanje rashladne tečnosti, zatim ventilator, hladnjak i termostat. Rashladna tečnost konstantno kruži od motora do hladnjaka i nazad.
Iako je njena osnovna uloga da snizi tačku smrzavanja tečnosti i tako spreči oštećenje motora, rashladna tečnost ima i druge značajne karakteristike:
- Povećava tačku ključanja vode,
- Sprečava stvaranje kamenca,
- Ima antikorozivna dejstva,
- Sprečava taloženje i penušanje,
- Podmazuje delove motora.
Zbog svega toga, neophodno je da tokom cele godine u rashladnom sistemu svog vozila imate odgovarajuću količinu rashladne tečnosti.
Razlika između rashladne tečnosti i antifriza
Rashladna tečnost i antifriz su slični, ali ne i isti. Antifriz je koncentrovana tečnost na bazi glikola koja se pre upotrebe mora razblažiti vodom — tek tada postaje rashladna tečnost. U prodaji se može naći i prethodno pomešana rashladna tečnost, rastvor antifriza i vode gotov za upotrebu.
Sastav antifriza
Osnovnu strukturu antifriza čine:
- Bazni fluid: mono-etilen glikol (MEG), ređe propilen glikol ili glicerin,
- Aditivi: inhibitor korozije, kavitacije i taloženja, antipenušavac, stabilizator i pufer.
Osnovna razlika između MEG-a i glicerina je u tome što MEG omogućava antifrizu stabilniju tačku mržnjenja. Čist MEG dovodi do korozije crnih i obojenih metala, pa su iz tog razloga aditivi inhibitora korozije obavezni sastojci antifriza. Aditiva ima nekih 5%, te uz maksimalno 5% vode, može se reći da oko 90% koncentrata antifriza zapravo čini etilen glikol, odnosno MEG kao najčešći.
Treba biti oprezan jer je mono-etilen glikol otrovan. Glicerin i propilen glikol su ekološki prihvatljiviji, te se zato u poslednje vreme koriste češće nego što je to ranije bio slučaj.
Standardi kvaliteta
Da bi se smatrao kvalitetnim, antifriz mora da zadovolji zahteve kvaliteta definisane:
- Tradicionalni antifrizi (Inorganic Acid Technology - IAT), sa neorganskim inhibitorima. Imaju radni vek od 2 godine, ili pređenih 60,000 km, dok one koje sadrže i silikate (obično G11 antifrizi), mogu da traju i 3 godine, iliti do 100,000 pređenih kilometara. Obično ispunjavaju BS 6580:1992 i slične standarde (uglavnom iz 80-tih godina 20. veka), i namenjeni su nešto starijim automobilima (uglavnom, ali ne i isključivo, modelima sa bakarnim hladnjacima i blokom motora od sivog liva).
- Organski antifrizi (Organic Acid Technology - OAT) — tehnologija bazirana na organskim kiselinama, uglavnom njihovim solima, karboksilatima. Osim “čistih” OAT-a, u ovu grupu spadaju i:
- Hibridni antifrizi (Hybrid Organic Acid Technology - HOAT), koje čine kombinaciju OAT-a i neorganskih aditiva, i
- Lobrid antifrizi (Si-OAT) sa OAT osnovom sa dodatkom veoma male koncentracije mineralnih aditiva (manje od 10%).
OAT-i su zaista brojni i jedino što treba znati je da ne treba mešati one koji sadrže silikate (HOAT i Si-OAT) sa onima koji ih ne sadrže. Po pravilu traju 5 godina (često je zahtev 4 godine, usklađen sa “velikim servisom”), a Si-OAT-i se vode čak i kao “fill-for-life” (što u praksi znači 6 do 8 godina).
“Silicate-free” (bez silikata) OAT-i obično se nazivaju “G12” antifrizi, jer ispunjavaju VW TL 774-D (G12) ili neki od novijih (G12+, 774-F) standarda. Kako “običnih” G12 više nema (ne proizvode se), obično su to G12/G12+ (VW TL 774-D/F).
Pravi rekorderi su zapravo neki od HOAT-a koji se menjaju na čak 10 do 15 godina, ali ne zahvaljujući svojim “super” moćima nego posebnim sistemima “nadoknade” aditiva u rashladnom sistemu vozila. No, to svakako morate proveriti u uputstvu vozila i/ili u zvaničnom servisu.
Šta nam govori boja antifriza?
U osnovi, antifriz je bezbojan, ali se boje naknadno dodaju po želji proizvođača, koji se u slučaju tradicionalnih antifriza najčešće odlučuju za nijanse od zelene do plave, dok su organski antifrizi najčešće od intenzivne ružičaste do narandžaste boje.
Tradicionalni antifrizi su najčešće plavkasto-zelenkaste boje, dok su organski ružičasto-naradnžasti.
Međutim, iako je boja antifriza donekle standardizovana, ne postoji izričit zahtev kojim se određuje. Sa druge strane, mnogi antifrizi su “univerzalni”, odnosno pokrivaju više standarda, pa je bolje ne orijentisati se prema boji.
Da li smeju da se mešaju različiti tipovi antifriza?
U teoriji da, ali u praksi je bolje ne mešati ih. Postoje tablice kompatibilnosti, ali one osim što su komplikovane, nisu univerzalne već često važe za samo jednog proizvođača.
Preporuka je poštovanje “hijerarhije odozgo”, pa će tako G13 ići u G12++ pre nego obratno. Ipak, treba imati na umu da to kvari kvalitet novijeg antifriza a ne poboljšava kvalitet starijeg (lošijeg) u koji ste dosipali bolji, odnosno noviji.
S obzirom na to da se na boje ne može osloniti, a hemijske analize su jako skupe, prosečan vozač ne može pouzdano da sazna koji su antifrizi kompatibilni. Stoga je najbolje doliti isti antifriz koji već jeste u sistemu, ili ga u potpunosti promeniti, a ni ispiranje rashladnog sistema ne može biti na odmet.
U hitnim situacijama, i manja količina destilovane ili demineralizovane vode može da završi posao. U slučaju kada su potrebne veće količine (na primer, ako curi neko crevo), najbolja solucija je da, sami ili u servisu, otklonite uzrok, jer može doći do “prokuvavanja” motora ili gubljenja još veće količine rashladne tečnosti.
Da li koncentrovani antifriz bolje štiti od mešavine?
Zabluda je da više koncentracije od oko 70% bolje štite jer tačka mržnjenja ide ka višim temperaturama. Pored toga, niske koncentracije antifirza ne štite dovoljno od korozije jer nemaju dovoljno inhibitora korozije, a isto tako ni koncentrovani antifriz (i pored visoke koncentracije istih) nije idealan jer mu je sama osnova korozivna.
Dodatno, koncentrovani antifriz je viskozniji i lošije prenosi toplotu i ima znatno niži toplotni kapacitet, čak i u odnosu na svoje vodene rastvore. Naravno, neće baš “izbušiti” motor ili slično, i neće uzrokovati veće kvarove u kratkom periodu, ali NIKAKO ne koristiti koncentrovani antifriz u vozilu!
Može li se koristiti voda umesto rashladne tečnosti?
S obzirom na to da je cilj sprečavanje smrzavanja tokom zime, voda se ne može koristiti kao rashladna tečnost jer se ledi na 0 stepeni Celzijusa. To može da dovede do pucanja bloka i glave motora, a sa druge strane, leti bi zbog visokih temperatura prosto isparila.
Pored toga, voda dovodi do korozije metalnih delova sistema i stvaranja kamenca, što može usporiti protok tečnosti kroz sistem i izazvati oštećenja.
Kako da znam potrebnu razmeru antifriza i vode?
Da bi se dobila rashladna tečnost, potrebno je u antifriz dodati destilovanu ili demineralizovanu vodu, najčešće u odnosu 50:50 ili 60:40 u korist antifriza. Moderni antifrizi bazirani na etilen-glikolu imaju osobinu da im rastvori koncentracije od 50% imaju tačku kristalizacije između −35 i −40 °C, tako da se kao takvi najčešće i koriste.
Uobičajeno se koriste 40–60-postotni rastvori koncentrovanih antifriza (upotrebljivi u granicama između −28° C i −50° C). Krajnje granice korišćenja su koncentracije od 30% (u toplijim krajevima jer pružaju zaštitu do samo −18° C, a i niže koncentracije ne štite od korozije) i 70-postotni koji su upotrebljivi do oko −65° C.
Dakle, u kojoj ćete razmeri mešati antifriz i vodu najviše zavisi upravo od vremenskih prilika. Samo pazite da antifriz ne razblažite previše, jer će to značajno podići tačku mržnjenja, a neće ni štititi od korozije. Najbolji savet je da se orijentišete prema uputstvu sa pakovanja, jer svaki proizvođač najbolje poznaje svoj proizvod.
Zašto auto neće da upali na niskim temperaturama?
Da li antifriz sme da se razblažuje vodom sa česme?
Mada će mnogi stručnjaci naglasiti da se antifriz nikako ne sme mešati sa običnom vodom sa česme, većina proizvođača naglašava da je to ipak moguće, ali pod određenim uslovima — voda bi trebalo da je odgovarajućeg kvaliteta i ne preterano tvrda. Omekšana voda, prirodna meka voda (ili neke od flaširanih) su dobri kandidati, ali svakako da se demineralizovana ili destilovana voda nameću kao najbolji i najpraktičniji izbor.
Ako Vam za mešanje (ukoliko ste kupili koncentrat) nedostane par decilitara (manje od litar) da napravite potrebnu količinu, sasvim je u redu da za to upotrebite “česmušu”. Što se tiče razmere u kojoj se voda i rashladna tečnost mešaju, najbolje je pratiti uputstva sa pakovanja.
Koliko su pouzdani merači antifriza?
Kao merni instrumenti, merači antifriza nisu posebno pouzdani (greše bar za 5° C), ali za namenu se mogu smatrati pouzdanim jer su uglavnom “baždareni” da daju lošiji rezultat od realnog, tako da će za pravih −35 u većini slučajeva pokazati −30° C, što je samo dodatna sigurnost. Imajte na umu da je većina testera namenjena antifrizima na bazi monoetilen glikola, a ne propilen glikola ili glicerola (glicerina).
Sama, indirektno utvrđena, temperatura mržnjenja ne znači da je rashladna tečnost i dalje upotrebljiva! Ako niste dolivali vodu, u 99% slučajeva će tester pokazati da je antifrit upotrebljiv, odnosno da nema povećanu temperaturu mržnjenja. Ako ste već dolivali nepoznatu količinu vode, sa takvom tečnošću ne bi trebalo da čekate zimu.
Dokle god je u sistemu 45% MEG-a (50% gotovog proizvoda) tačka mržnjenja neće biti ugrožena.
Koliko je litara rashladne tečnosti potrebno za moj automobil?
Rashladna tečnost se doliva u kompenzacioni sud koji se nalazi u motornom prostoru vozila, gde su jasno označeni nivoi, odnosno minimun i maksimum. Količina tečnosti koja Vam je potrebna zavisi od modela automobila i kapaciteta hladnjaka, a da bi ste bili sigurni koliko je to litara, možete proveriti pomoću našeg Lub savetnika.
Koji antifriz odgovara mom vozilu i u kojoj količini?
Sve što treba je da unesete tražene podatke o vozilu i odaberete opciju Cooling system, koja će Vam osim količine tečnosti, dati i informacije o vrsti antifriza/rashladne tečnosti koja je preporučena za Vaše vozilo, kao i o intervalu zamene.
Kada definitivno treba zameniti antifriz?
Pre ili kasnije, aditivi se istroše i više nemaju zaštitnu funkciju, pre svega antikorozivno dejstvo. Čak i praktično nepotrošivi (Si-OAT) aditivi, ipak imaju neki realan rok trajanja i treba ih menjati bar kao i nesilikatne OAT-e (na pet godina).
Dakle, ultimativni kriterijum za zamenu antifriza je istrošenost aditiva!
No, istrošenost aditiva može utvrditi samo dobro opremljena laboratorija, što kod automobila, pa čak i teretnih vozila, košta više nego da se antifriz u potpunosti zameni, tako da je NAJBOLJE rashladne tečnosti menjati posle određenog broja pređenih kilometara ili (najčešće) određenog vremenskog perioda.
Verovatno je najpraktičnije antifriz menjati na velikom servisu (obično na 4 godine), naročito kod automobila kod kojih se istovremeno menja i “vodena” pumpa. To je obično na 120 do 240 hiljada km (ili 4 do 6 godina, pa šta prvo bude ispunjeno). Zato je najbolje čuvati servisnu knjižicu u kojoj će biti upisano kad je poslednja zamena izvršena, a onda će lako biti obaviti zamenu antifriza na dve, tri, četiri ili pet godina.
Nadamo se da vam je ovaj članak koji je TotalEnergies tim pripremio u saradnji sa dr Stevanom Dimitrijevićem bio od koristi. OBAVEZNO pogledajte još zanimljivih i korisnih sadržaja koje vam preporučujemo, a za sva pitanja, nedoumice i predloge, budite slobodni da nas kontaktirate.
