Skip to content

Tjuniranje automobila: gume i felne

Pojačane performanse tjuniranog automobila, razume se, zahtevaju i odabir specijalnih guma i felni. Mnogi zaljubljenici u sportski izgled automobila reći će vam da su niskoprofilne gume prava stvar za brzu vožnju. I donekle će biti u pravu, tačnije, biće u pravu sve do prve krivine. Iza pravilnog odabira guma i felni ipak stoje malo složenija matematika i izbalansiran odnos između nekoliko faktora koji utiču na performanse. U nastavku teksta, zadržaćemo se na onim koje smo izdvojili kao najbitnije.

 

Šta utiče na performanse guma kod tjuniranog automobila?

Prisustvo, dezen i dubina šare

Najbolji kontakt s podlogom, a samim tim i najveću brzinu, ostvaruju gume koje istu dodiruju celom površinom, što znači da nemaju urezanu nikakvu šaru. Nedostatak ovakvih guma su slabija kontrola na mokrim i vlažnim putevima i povećana opasnost od proklizavanja.

Širina gazećeg sloja

Što je gazeća površina veća, veći je i kontakt s podlogom, što mnoge navodi na zaključak da šire gume čine vožnju bržom, lakšom i bezbednijom. Istina je, međutim, da veća širina gazećeg sloja proizvodi veće trenje sa podlogom i samim tim usporava automobil. Iz tog razloga, adekvatan odabir širine gazećeg sloja predstavlja jedan izvanredan kompromis između najveće maksimalne brzine i najboljeg “držanja” u krivinama.

Visina bočnog zida ili profil gume

Odabir visine bočnog zida gume najviše će zavisiti od namene. Pomenute niskoprofilne gume imaće najbolji učinak ako se koriste za vožnju po pravcu i kružne trke. Međutim, ukoliko ih forsiramo van granica njihovih mogućnosti, može se desiti da u krivini izgubimo kontrolu. Za reli vožnju i zahtevnije terene koristiće se gume u višem odabranom profilu.

Sastav ili mišung (mešavina) gume

U zavisnosti od namene, mešavina od koje je guma napravljena će biti mekana, srednje tvrda ili ekstremno tvrda. Mekše gume najbolje naležu na podlogu i obezbeđuju najveće trenje, ali se najviše troše. S druge strane, tvrde gume naležu nešto lošije, ali traju mnogo duže.

Koji se tipovi guma koriste za tjuniranje automobila?

Kao što ste i sami zaključili, izbor gume prvenstveno zavisi od njene upotrebe.

Slik gume

Slik (engl. Slick) gume koriste se isključivo za trke. Sam naziv govori nam da se radi o gumi čija je površina potpuno glatka. Postoje i varijante za vlažno tj. kišno vreme (Wet), s tim da su u tom slučaju površine naleganja narezane u određenoj šari. Proizvode se u različitim dimenzijama, tvrdoćama, kvalitetu i trajnosti, a najčešće ćete ih sretati u Formuli 1.

Slik gume se u Formuli 1 koriste od 1971. godine, a pod zabranom su bile od 1998. do 2008.

Štampani slik

Popularni naziv “štampani slik” je guma koja ima isti sastav kao pomenuti slik, s tim da poseduje i šaru čija je funkcija da što efikasnije odvodi vodu. Ukoliko nema DOT oznaku, radi se o varijanti koja se koristi isključivo za trke (Racing), konkretno za reli.

Varijata koja poseduje DOT oznaku može se koristiti u svakodnevnoj vožnji. Za razliku od slik gume koja obično traje jednu trku, ili jedan trkački vikend, štampani slikovi pod zaštitom DOT standarda mogu da traju od 5-10.000 km, ali opet, daleko manje nego komercijalne gume ultra-visokih performansi.

Komercijalne gume ultra-visokih performansi

Kada vršimo odabir komercijalnih guma za naš tjunirani auto, normalno da ćemo težiti onim najkvalitetnijim, čiji sastav izvanredno prijanja i proizvodi ogromno trenje. Ovakve gume se često sreću u N (fabričkoj) klasi takmičenja u kojoj učestvuju isključivo serijski automobili, gde su modifikacije eventualno dozvoljene po pitanju spuštanja automobila i pojačavanja kočnica i amortizera.

Koje su prednosti i mane punjenja guma azotom?

KLIKNITE I SAZNAJZTE VIŠE

Da li postoje letnje i zimske varijante trkačkih guma?

Osim u nekim specifičnim reli varijantama, trke se uglavnom organizuju u suvim letnjim periodima, kada su jedino moguće padavine u vidu kiše. Za malobrojne zimske trke koriste se specijalne gume, takozvani kramponi, koji mogu imati ušrafljene klinove. Uloga klinova je da ostvaruju kontakt s podlogom (snegom i ledom) umesto gume.

Švedski reli, popularno nazvan “reli do ponoćnog sunca”, podrazumeva trodnevnu vožnju po snegu.

Da li prvo birati gume ili felne?

Felne, odnosno nosači guma, takođe predstavljaju veoma bitan element u izradi trkačkog automobila. Ukoliko su dimenzije felne limitirane takmičenjem, prvo ćemo izabrati felnu, a onda gumu koja se uklapa u zadate dimenzije. Ukoliko to nije slučaj, možemo se odlučiti najpre za gumu koja će za nas biti najbrža po pravcu i u krivinama, a zatim prema unapred definisanim tabelama proizvođača, odabrati i felnu odgovarajućih dimenzija, pri čemu moramo voditi računa da su bilo kakva odstupanja krajnje nepoželjna opcija, budući da utiču na stabilnost i ukupne performanse.

 

Za sve ljubitelje tjuniranja spremamo još zanimljivih tema, zato vežite pojas i pratite nas!

KONTAKTIRAJTE NAS ILI NAM POSTAVITE PITANJE